Okačite strah o klin

Da li biste se plašili da ne postoji riječ „strah“? Da je ona zamijenjena znatiželjom, iskustvom, pokušajem, upornošću, neodustajanjem, razumom, opomenom, naukom, ustrajnošću...

Ja se plašim mnogo, svaki dan, svega. Plašim se mraka, pa rjeđe palim svjetlo, a više vjerujem svojim čulima. Plašim se razočaranja pa zato još jače volim. Strah me je da padnem, zato vježbam ustajanje. Učim da su pauci divna stvorenja Božija i tako sam pobjedila fobiju. Plašim se samoće i zato sve više upoznajem i volim sebe. Izazovi me potiču, pa i oni više nisu strah od neuspjeha. Svako u mom životu ostavlja svoj utisak i odraz, zato se ne bojim više da će me drugi povrijediti jer je to njihovo lice, a ja i dalje imam sebe. Otkako sam imala udes, plašim se voziti po kiši i sama na duge relacije i zato baš takve biram i više mi suvozač nije strah, već pobjeda.

Znate li koliko je dobro kada vam strah postane saveznik? Kada postane sredstvo kojim ćete se domoći zadovoljstva kada odlučite marširati rame uz rame sa strahom. Nemojte se plašiti ako ste niži od njega, samo se popnite na prste i vjerujte da dosežete njegovu visinu i kada ne izgleda tako. Ako vas juri, vi ga sačekajte i pokažite mu hladnokrvnost, iako vam je srce u petama, on to ne zna. Ako vas drži i ne da vam da krenete, uzmite ga za ruku, od vaše snage i srah će da se uplaši. Ako vas veže užetom sumnje, vi ga vežite ljubavlju i time će se njegovo uže rastopiti. Ako vas čeka iza ugla, dok srećno koračate ulicom ljubavi, pravite se da ste znali da je tu i neće vam više presijecati put.

U redu je plašiti se, ali nemojte stati ni odustati zbog straha, ma kakav i koliki on bio, pokažite mu zube.